Juzni vetar 14 epizoda - Poslednje i konacno razresenje.

U nedelju 19.04.2020 na RTS 1 u 20:05 prikazuje se poslednja epizoda serije Juzni vetar.Cela epizoda 14 moze se pogledati i preko ovog sajta.Kako vidimo u najavi na sajtu rts.rs:Vajo je sa velikim uzivanjem pristao na susret sa Marasem u prisustvu Crvenog,nakon sto je eliminisao Dimitra.Posle ovog susreta Vajo ocekuje da ce postati sef u srpskom podzemlju.Car je shvatio da Maras potpuno kontrolise situaciju i odlucio je da se bez ikakvih kolebanja i bez imalo sunmnje u odluku koju donosi a to je da prepusti Marasu da bude vodja njihovog klana.Maras je u medjuvremenu smilsio pre toga dobro razradjeni plan i povlaci poslednji potez,posle kog ceka kakva ce biti reakcija njegovih protivnika.Cela epizoda moze se pogledati ovde.





Intervju sa Tamarom Krcunovic

Predlog knjige: Uslovi kulture. - Kultura različitih plemena, koja je sada potpuno ista u arhipelagu, pokazala je neke razlike. U južnim Bisajama, gde su Španci prvi put ušli u arhipelag, čini se da postoje dve vrste domorodaca: stanovnici brda, koji su u malom broju živeli u unutrašnjosti ostrva, koji su nosili odeće od kore drveća i koji su ponekad gradili svoje kuće na drveću; i morske stanovnike, koji su bili vrlo slični današnjim plemenima Moro južno od Mindanaa-a, poznata kao Samal, i koja su gradila svoja sela nad morem ili na obali i živjela puno u čamcima. To su verovatno bili kasniji dolasci nego ljudi iz šume. Iz oba ova elementa potiču Filipinci Bisaia, ali iako su ljudi na obali u potpunosti apsorbirani, neki ljudi iz brda i dalje su poganski i necivilizirani, i moraju biti baš onakvi kakvi su bili kada su Španci prvi put došli. Najviši stepen kulture bio je u naseljima u kojima je postojala redovna trgovina sa Borneom, Siamom i Kinom, a posebno oko Manile, gde je mnogo muslimanskih Malezijaca imalo kolonije. Jezici malajanskog naroda - Uz izuzev Negritoa, svi jezici Filipina pripadaju jednoj velikoj porodici, koja se zvala "malajo-polinezijska". Za sve se veruje da potiču iz jednog vrlo drevnog materinskog jezika. Zapanjujuće je koliko se ovaj malajo-polinezijski govor proširio. Najdalje na istoku Tihog okeana nalazi se Polinezijanac, zatim u grupama malih ostrva, poznatih kao Mikronezijski; zatim melanezijski ili papujski; Malajanom širom istočnog indijskog arhipelaga, a na severu jezici Filipina. Ali to nije sve; daleko zapadnije od obale Afrike je ostrvo Madagaskar, čiji mnogi jezici nemaju veze sa afričkim, ali pripadaju malajo-polinezijskoj porodici.1 Tagaloški jezik. - Filipincima bi trebalo predstavljati veliko interesovanje da je veliki naučnik, barun Vilijam von Humboldt, smatrao da je Tagalog najbogatiji i najsavršeniji od svih jezika porodice Malajo-Polinezije, a možda i tip od svih njih. „Posjeduje“, rekao je, „sve forme kolektivno od kojih se pojedini nalaze pojedinačno u drugim dijalektima; i sačuvao ih je sve sa vrlo beznačajnim izuzecima, neprekidno, u potpunom skladu i simetriji. " Španski fratri, po dolasku na Filipine, posvetili su se odjednom učenju domaćih dijalekata i pripremi molitvi i katekizama na ovim materinjim jezicima. Bili su veoma uspešni u svojim studijama. Otac Chirino govori nam o jednom jezuitu koji je u sedamdeset dana naučio dovoljno Tagalog da propoveda i sluša ispovest. Na ovaj način su Bisaian, Tagalog i Ilocano ubrzo ovladani. U svetlu mišljenja Von Humboldta, interesantno je pronaći ove rane Španjolce koji Tagalog proglašavaju najtežim i najupečatljivijim. „Od svih njih,“ kaže Padre Chirino, „ono što me je najviše obradovalo i koji me je ispunio divljenjem bio je Tagalog. Jer, kao što sam rekao prvom nadbiskupu, a nakon toga i drugim ozbiljnim osobama, i tamo i ovde, našao sam u njemu četiri odlika četiri najbolja jezika sveta: hebrejskog, grčkog, latinskog i španskog; hebrejskog, misterija i nejasnoća; grčkih, članaka i preciznosti ne samo apelacionih, već i vlastitih imenica; latinskog, bogatstvo i elegancija; i Španskog, dobrog uzgoja, ljubaznosti i ljubaznosti. “2 Rana povezanost sa hindusima. Malajski jezici sadrže takođe značajan procenat reči posuđenih na sanskrtu, a u ovo su uključeni i Tagalog, Bisaian i Ilocano. Da li su ove reči prenete iz jedne malajanske grupe u drugu, ili su ih uvele stvarna prisutnost i moć hinduista u ovom arhipelagu, mogu biti povod za raspravu; ali slučaj ovog poslednjeg stava je tako dobro i sjajno izneo dr. Pardo de Tavera, da su njegovi zaključci ovde dati njegovim sopstvenim rečima. "Reči koje je Tagalog pozajmio", kaže on, "su one koje označavaju intelektualna dela, moralne predodžbe, emocije, sujeverja, imena božanstava, planeta, brojeva velikog broja, botanike, rata i njegovih rezultata i posledica, i na kraju od titula i dostojanstva, nekih životinja, instrumenata industrije i novca. "