Posle rucka 26.03.2020,27.03.2020,30.03.2020 Volonteri pomazu,kako spasiti poljoprivredu,ekonomija u problemu.

Zbog svakodnevne teme o koronavirusu na svim televizijama objavljivacemo objedinjeno sto vise mozemo da ne bi zagusivali ostale emisije,serije i price uz koje na trenutak svi zaboravimo na ovaj virus.Posle rucka emitovane na televiziji Happy,26,27,30 marta 2020 godine teme su bile korona virus posledice po ekonomiju,poljoprivredu i koliko volonteri rade mukotrpno da bi pomogli svima kojima je u ovom momentu pomoc potrebna.Gosti u emisijama bili su: Aleksandar Jovicic - Predsednik opstine Palilula,Ana Andonov - Psihoterapeut i psiholog,Srdjan Kolaric - Predsednik opstine Cukarica,Dusan Ignjatovic - Clan veca opstine Zvezdara,Dejana - Dopisnik iz Nemacke,Dragoslav Bokan - Predsednik Instituta za nacionalnu strategiju, ratni komandant, publicista, knjizevnik i reziser,Prof dr Zoran Djordjevic - Analiticar i nekadasnji profesor Gradjevinskog fakulteta,Zarko Malinovic - Sekretar Privredne komore Srbije,Goran Saric - Hrvatski istoricar,Irena Brajovic - Udruzenje Italijanskih privrednika,Prof Cvijan Mekic - Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu,Prof dr Miladin Sevarlic - Profesor Poljoprivrednog fakulteta, agroekonomista i narodni poslanik,Dr Nenad Vasic - "AS hibridi"
Pomoc volontera u vreme pandemije

Uticaj virusa na ekonomiju

Kako spasiti poljoprivredu
Predlog knjige: Pojava ovih naroda uzbudila je pažnju prvih Španaca i o njima postoji mnogo ranih izveštaja. Padre Chirino, koji je kao misionar otišao 1592. godine u Panai, započinje pripovest o svojim naporima na tom ostrvu na sledeći način: „Među Bisajima ima i nekih crnaca. Manje su crne i ružne od onih Gvineje, mnogo su manje i slabije, ali njihova kosa i brada su potpuno isti. Oni su mnogo varvariji i divlji od Bisaja i drugih Filipinaca, jer nemaju ni kuće ni bilo kakva fiksna mesta za stanovanje. Ne sadi ni žetvu, već živi poput divljih zveri, lutajući sa svojim ženama i decom kroz planine, gotovo gole. Oni love a kad ulove, zaustavljaju se tamo, dok ne pojede sve meso. Od imovine nemaju ništa osim luka i strele. Načini i običaji. - Negritosi i dalje imaju taj divlji, plašni karakter, a malo ih je ikada bilo civilizirano uprkos naporima nekih španskih misionara. I dalje lutaju planinama, rijetko grade kuće, ali praveći malo zid i krov od četkice da ne bi ostavili vetar i kiša. Njihova glavna hrana su divlji korijen i gomolji koje peku u pepelu. Često putujući planinama, iako neko ne vidi ništa od ovog sramežljivog naroda, videće mnogo velikih, sveže iskopanih rupa iz kojih su izvadili koren. Negritoni ukrašavaju njihova tela praveći male redove na grudima, leđima i rukama, a ožiljke ostavljaju u ukrasnim uzorcima. svojoj kosi nose bambusove češljeve sa dugim pramenovima kose ili od perja planinskog penka. Imaju radoznale plesove i ceremonije za venčanje.